Ma, u redu je...
Svoje rl ime i prezime ne koristim u svakoj priči na netu jer smatram da to u većem broju slučaja i za većinu ljudi, nije bitno. 'web3' je bilo moje korisničko ime u rtv-u, i pod tim imenom me znaju obe osobe koje sam spomenuo, admini rtv-a i još poneko iz te kuće. Prema tome, od njih se sakrivao nisam. Tebi, i većini ostalih, moje pravo ime ne znači ništa, pa ga zato nisam ni pisao. A da sam se krio od njih, nisam.
btw, nisam prozvao nikakvu ekipu ljudi, nego jednu osobu i još jednog koji ide uz njega. Naravno da bih sutra mogao da stanem ispred njih, ponovim im u lice ovu priču i na nju dodam još deset puta dužu. Da li bi oni nakon moje priče mogli mene da pogledaju u oči? Hm... Diskutabilno.
I još nešto, o poslovnoj etici. ''Ne pljuj u tanjir iz kojeg jedeš'', lepa izreka koje se držim. Ćutao sam dok sam bio u toj firmi i pokušavao da nešto promenim. Sad više ne vidim razloga za to. Stojim iza izjave (koju mogu da dokažem na svakom sudu) da je gospodin Bojović oboleo od staračke paranoidne šizofrenije (i to galopirajuće
). To je egzaktna stvar. Sva sreća pa gospođu Dinu Kurbatwinski-Vranešević niko nije obavestio o tome. Kada sam došao u rtv, nisam našao ni jednu osobu (a prilično sam druželjubiv i pričljiv) koja bi imala barem jednu jedinu lepu reč o toj osobi. I stalno sam ponavljao, 'koji vam je, on je baš dobar čovek', i sve tako... Dok mu jednog dana, bukvalno preko noći, nešto nije kvrcnulo u glavi. Pretvorio se u Iliju/Djuru Čvorovića, sve mu je postalo sumnjivo. Sva sreća pa nije imao pištolj. Čovek je šetajuća bomba. Njemu ne trebaju programeri. Njemu treba razgovor sa stručnom osobom koja će ga razumeti. Ako mene pitaš, ja mu ne bi dao ni ovce da čuva. Jednog dana bi umislio da su vukovi.
A novac tv pretplatnika se trošiiiii...