[3banchi]

Originalno napisao torbica

Pa analiziraj naslov teme i pitanja i videces da su razlicite institucije nadlezne. Zato sam zamolio 3banchija da ih grupise po nadleznostima...

Hmm...malo je komplikovano to razdvojiti. Ja mislim da bi ova pitanja u formi teza mogli uputiti na sve adrese koje smo zamislili, (buksula ih je parsirao ) a oni bi trebali da sami prepoznaju za sta su nadlezni i da se pripreme i daju odgovore.
Tako da je moj predlog, da ti sa ovim krenes i da im se ovo preko PKS dostavi kao teze za pripremu sastanka.

Ovaj presek sam azurirao brisanjem dupliranih stavki koje je sugerisao Markok kao i dodavanjem pitanja u vezi refunda koje je postavio Gargoyle.

Ako je nesto i izostavljeno...svako ko je zainteresovan moci ce ucestvovati na sastanku i postaviti konkretno pitanje.


Dakle: Good Luck We The People

I Pitanja vezana za e-poslovanje i transfer novca iz inostranstva:


1) Fizička lica - kako je regulisano primanje prihoda od Internet poslovanja kod pojedinaca .

Primer a) Posedujem Web sajt sa reklamama i dobijam ček od recimo Googla (adsense). Kome i koliko plaćam porez na to?

Primer b) Radim za američku kompaniju koja mi mesečno šalje novac wire transferom (loro doznaka). Kome, kada, kako i koliko plaćam porez na to?

- da li ima nekih poreskih olakšica za pružanje usluga ili prodavanje proizvoda u inostranstvu? Ponegde se pominje da se na ono što se izveze ne plaća porez.

- kako se dokazuje poreklo novca? Ugovorom? Mnogi nemaju klasične ugovore u papirnom obliku, naročito ako rade sitne projekte na elance-u i sličnim sajtovima.

- kako dokazati poreklo ako je novac išao preko posredničkih sajtova tipa moneybookers .

- šta ako novac dolazi od offshore kompanija - da li je to automatski sumnjivo iako su takve kompanije potpuno legalne?

- kako fizička lica dokazuju svoje troškove, ako imaju sajt od koga zarađuju, ali i plaćaju dobar deo zarade npr. 50% na adwords. Realna zarada je 50%, i samo na to bi trebao da se plati porez, ali kako dokazati šta su troškovi?

-Kako zakon (koji god) posmatra fizičko lice koje živi u Srbiji koje ima sajt na stranom jeziku, na stranom serveru, zaradjuje tim sajtom (recimo prodajom reklama) i novac leže na račun u inostranstvu? A kako ako su svi parametri isti osim što je sajt na srpskom (okrenut dijaspori recimo)?

-Kako zakon posmatra fizička lica koja posreduju u trgovini na e-bay-u i slicnim sajtovima?



2) Zarade preduzetnika i firme

a) Moja agencija npr. naplacuje intelektualnu delatnost (programiranje) i konstalting usluge. Pa opet, kada je programiranje u pitanju i primanje novca od stranih firmi (dakle izvoz), na pojedinim forumima postoje tvrdnje da su za takvu delatnost (izvoz software-a preko Interneta tj. updload na starne servere npr.) potrebne carinske deklaracije, medijimi na kojima će software biti smeštan, špediterske deklaracije itd.

b) Preduzetnici paušalci bi navodno mogli da podižu bez problema do 100.000 din dnevno bez navodjenja konkretne svrhe (npr. sitni računi). Da li je ovo zaista legalno i da li se onda ti "sitni računi" mogu podvesti i kao prihod preduzetnika, što samim tim može upasti u one "ukupne prihode" (plaćanje poreza na extra profit ili kako se vec zove na kraju godine)

c) kako firme dokazuju svoje troškove? Za domaće poslovanje je jasno pošto novac teče preko računa. Šta se dešava sa troškovima u inostranstvu kao što su hosting, marketing troškovi i drugo? Verovatno nije problem ako se plaća poslovnom karticom online, ali sam čuo da se poslovne platne kartice relativno teško dobijaju za mlade firme. U tim situacijama vlasnik je u iskušenju da plaća svojom ličnom karticom, ali tada je teško prikazati te troškove i dobiti smanjenje poreza.

d) Naplata za usluge prema stranim klijentima preko posrednika online procesora plaćanja kao što su MoneyBookers, 2checkout i sl...kako ovo pravilno voditi kroz knjigovodstvo je bi krajnji kupac mogao tražiti ispostavljenu fakturu za sebe. (u tom slučaju faktura bi glasila na krajnjeg kupca, a uplata bi dolazila od posrednika)

e) Vlasnik agencije prima uplate od stranih klijenata preko raznih online payment procesora na svoje ime kao fizičko lice (neki od tih payment procesora i prihvataju samo fizička lica). Šta i kako taj novac regularno preneti na račun agencije? Ima li tu nekih dodatnih poreza i slično?

f) Payment procesor je posrednik. Kako da ja (moja firma) lično uradimo refund bez ulazne fakture lako i jednostavno a pri tome i legalno pozivajući se na inicijalnu uplatu i eventualno ugovor. Recimo primera radi - pri sporazumnom raskidu ugovora, bez obzira na proteklo vreme od uplate koja se refundira. Kako se to pravda? I Srbija i inostranstvo.

g) Kako da firma legalno isplaćuje odlazni affiliate bez ulaznih faktura i ugovora (samo prihvatanjem uslova korištenja na sajtu)? I Srbija i inostranstvo. Problem su mali iznosi. Znači ako mi neko pravi affiliate promet u milionima - zaključićemo ugovor. Za sitnije iznose, npr. 20 eur mesečno, nije uobičajeno izdavanje faktura i zaključenje ugovora.



3) Opšta pitanja e poslovanja:

- pošto koristimo softver koji često ne može da se kupi od naših resellera, kako u slučaju inspekcije dokazati da je softver legalan ako je kupljen preko weba privatnom karticom i nema druge papirne dokumentacije?
- Microsoft ima besplatne pakete za male softverske firme koje počinju, npr. Microsoft Empower, gde se besplatno ili za male pare dobija gomila softvera. Kako objasniti inspektoru odakle taj softver?

- Na koji način pravdati licene koje inače nisu besplatne, ali su dobijene besplatno pa ne postoji zapis čak ni na izvodima kreditne kartice. Dobio sam određen broj ovakvih kao član Association of Shareware Professionals (ASP) , bilo za lepu reč ili u zamenu za moju licencu njima ili drugih programa gde se licenece razmenjuju ili dobijaju kao naknada za odredjenu uslugu (razvoj i sl)

-ako plaćamo kompanijskom karticom ili iz svog džepa, račun koji dobijemo od hostinga, ili za online platćenu licencu za neki softver, ili kupljeni domen i sl, je obično odštampani PDF... da li je to dovoljno poreskim inspektorima?! Fakturu sa pečatom ne možemo dobiti od ovih servisa.

-Kako zakon regulise rad online aukcija gde aukcijski sajt uzima proviziju od transakcija ili pak samo prodaje neku vrstu "kredita" koji omogućavaju prodaju? Da li aukcijski sajt treba da se registruje kao komision ili antikvarska radnja ? Da li vlasnik sajta mora da izdaje fiskalne račune za prodate "kredite" online?

-ako je server hostovan u Americi (inostranstvu) koji se zakoni primenjuju vezano za sadržaj sajta i koji je sud nadležan u slučaju spora? Da li je nadležan sud i zakoni zemlje u kojoj je server?
primer: (zato je recimo vecćna američke pornografiske industrije hostovana u Holandiji u kojoj je pornografija dozvoljena)


4) U skladu sa najnovijim dešavanjima gde su vlasnici sajtova "kladionicar.com" uhapseni zbog affiliate linkova, želimo pojašnjenje zakonske regulative :

a) Po kom osnovu je postavljanje affiliate linkova protivzakonito?

b) Ako je protivzakonito staviti linkove koji vezane za kladonice šta je sa ostalima?
- Npr. Amazon.com ima svoj affiliate program za prodaju knjiga. Da li to znači da zaradom od tih affiliate linkova ponovo kršim neki zakon i mogu da prodjem poput "kladionicara"?
- Da li postavljanje affiliate linkova na sajtu za prodaju avio karata i booking hotela, znači da će vas onda okarakterisati kao turističku agenciju i tražiti da imate licencu?!
- Da li postoji neka razlika u tome kako zakon tretira slučaj kad affiliate program isplaćuje fiksnu nadoknadu u odnosu na isplatu procenta ?

c) po kom osnovu se Zakon o igrama na srecu moze primeniti na internet sajt koji je hostovan u inostranstvu i okrenut stranom tržištu (čak iako poseduje prevod na srpski) ?

d) Pitanje organizacije nagradne igre u svrhu promocije sajta - (primer) sponzor sajta je spreman da dobitniku pruži uslugu hostinga na godinu dana. Prijave su besplatne, tako da ja kao organizator i sponzor nemamo nikakvu finansijsku dobit, već nam je cilj da naši sajtovi dobiju pažnju. Pitanje...da li treba da od ministarstva finansija tražim dozvolu za organizovanje igara na sreću.
I vezano za ovo - šta ako sam hosting provajder odluči da organizuje nagradnu igru i u svrhu promocije pokloni hosting paket?

e) Koji je kriterijum da bi se neki sajt smatrao domaćim ili stranim?
(Po kom osnovu je pominjani www.freebeting.net domaći sajt da bi se zakoni Republike Srbije primenjivali na njega (vezano za zakone o oglašavanju, igrama na sreću itd, nevezano za pitanje poreza koje plaćaju rezidenti) ? Sajt se nalazi u inostranstvu, obraća se stranim klijentima na stranom jeziku i koristi strane servise za zaradu.)




II Pitanja vezana za prijavljivanje prihoda i oporezivanje fizičkih lica i dodatna delatnost:


- kada fizičko lice ostvari prihod preko interneta, da li plaća samo porez na dohodak, ili treba da plati i ostala davanja koja plaćaju zaposleni, tj. socijalno, zdravsteno, penziono, itd? A šta ako je prihod stekao pored već postojećeg radnog odnosa (čest slučaj), gde je već platio socijalno i ostalo?

-Zašto plaćamo PIO i Zdravstvo ako je firma registrovana kao dodatna delatnost?
(Primer: Radim u nekoj firmi, i pored toga imam firmu registrovanu kao dodatna delatnost. PIO i Zdravstveno mi uplaćuje firma u kojoj sam stalno zaposlen, zašto to plaćam ponovo za dodatnu delatnost?)

- Da li je istina da studenti koji su nezaposleni a primaju uplate iz inostranstva ne plaćaju nikakav porez do extra profita?