Citat:
Originalno napisao bluesman
...samo hoću da kažem da je ta priča o gluposti uglavnom odlika malih i frustriranih. "On (komšija, neki lik, neka država...) ima više uspeha, više para, može da ima šta hoće, ali ništa mu to ne vredi kada je on glup a ja sam pametan".
|
Potpuno se slažem sa tobom, samo ne znam kome je ovo upućeno? Verovatno degojsu, jer samo on je od početka ove teme koristio termin "glup" govoreći o amerikancima, niko drugi! Pretraži post, videćeš da je on prvi i jedini pomenuo da su amerikanci glupi, i to više puta ponovio stavljajući to drugima u usta stalno tumačeći tuđe reči sa "znači amerikanci su glupi...", a da pritom to niko nije rekao ni eksplicitno ni implicitno. Time namerno banalizuje diskusiju i očigledno mu uspeva.
Nisam ja rekao (a ni ostali) da su amerikanci glupi, ni jednom rečju. Nema razloga da oni budu ni gluplji ni inteligentniji od bilo kog drugog naroda (pogotovo što su oni mešavina naroda). Štaviše, rekao sam da su, zahvaljujući načinu obrazovanja i života, u svojim profesijama najuspešniji, najbolji, najobrazovaniji, naj, naj... Imaju vrhunske naučnike, inžinjere, doktore, muzičare, pisce... Od njih može i treba mnogo da se nauči u mnogim profesijama. Ipak, i tamo većinu čine niskoobrazovani ljudi koji od malih nogu vredno rade. Njihova zemlja je jedna od uređenijih zemalja, sve je napravljeno tako da vodi cilju - ako si vredan i produktivan imaćeš mnogo toga, slobodu govora, ljudska prava, pravo na mišljenje i različitost...
Ali, ako nisu ni gluplji ni inteligentniji, to znači da zbog te profesionalne superiornosti nešto drugo mora da trpi. To je ono što sam ja pokušao da objasnim, trpi njihovo interesovanje za svet van njihove zemlje, za događaje u njemu, za uzroke i posledice. Od početka ih uče da oni žive u obećanoj zemlji, zemlji sa najboljim društveno moralnim vrednostima, sa najvećim pravima, najrazvijenijom demokratijom, da samo treba vredno da rade, da ne misle mnogo o bilo čemu van ličnog života i agresivno brane svoj (najbolji) način života od mnogobrojnih neprijatelja koji im zavide, mrze ih i hoće to da im oduzmu. Zato oni ne razmišljaju o pravima drugih naroda, njihovom pravu na slobodu, mišljenje, različitost, na sopstvene vrednosti i način života. Dovoljno je da im kažu "eno onaj tamo negde hoće da ugrozi naše vrednosti, moramo da se branimo" i to prođe samo tako, 70% podrške (a tamo slučajno nafte koliko hoćeš).
Nije pitanje da li u SAD postoji anti-ratni pokret, naravno da postoji kad tamo žive i milioni ljudi koji su obrazovani i odrasli u drugim zemljama (a svakako da ima i amerikanaca koji shvataju šta se radi u njihovo ime), pitanje je koliko je brojan i uticajan taj pokret, koliko je ratova sprečio do sada? Naravno da nema nikakav uticaj, kad je tamo nemoguće probuditi svest većine ljudi koji su tako oblikovani od malih nogu.
Svako poređenje Amerike i drugih zemalja (mnogi porede nas, što nema nikakvog smisla) bude po pitanju unutrašnjeg uređenja zemlje gde oni spadaju u bolje primere u svetu, ali mi ovde pričamo o uticaju njihove države (ne društva) na svet oko sebe. I tu prednjače, u destruktivnom smislu.
A degojs kaže "SAMO tri mučenja", i odmah poteže Srebrenicu nekoliko puta. Kad su žrtve u pitanju nema "samo", bitan je princip, spremnost da se nešto uradi ili ne. Jer, za svaki zločin u svetu bi mogli da kažemo "samo" sve dok je Hirošime i 140,000 civila koje je jedna zemlja brutalno zbrisala sa lica zemlje. Ali, nečovečno je tako meriti ljudske žrtve i patnju, ne ide to na kilo. I ne zavisi od pasoša. Ni od sročenog opravdanja.
Kako god, ti sve svodiš na omalovažavanje drugih (priča koješta, nema pojma...), a svu priču na neke sitnice tipa oni su promenili 2006. zle republikance, pa će 2012. promeniti zle demokrate i vratiti preporođene republikance.