Prilicno sam upucen u sistem opremanja skola racunarima i formiranjem informatickih kabineta.
Skole su uglavnom prepustene same sebi, i navedena oprema se nabavlja uglavnom od izdavanja prostora (sala za fizicko, holovi za knjizare ...) sto je jadno.
Pritom inspekcije takve nabavke posmatraju kao da su dosli kod Mileta Dragica i da je u pitanju prodaja oruzja za Pakistan.
Takodje ne postoji nikakav plan informatickog opismenjavanja dece po osnovnim skolama.
Ukoliko cak i postoji, svodi se na to da ucitelj zapali cigaretu a deca igraju igrice.
Veliki broj dece nema racunar kuci, i zato koristi taj u skoli da nesto odigra a ne da nauci nesto.
A veliki je dokaz i to koliko je zapravo pala prodaja racunara uvodjenjem PDV-a u tu oblast.
A sto se tice porasta prodaje to me podseca na onu prodaju jednog tenka a sledece godine ide izvestaj o dupliranoj prodaji i fantasticnim rezultatima izvoza sa prodata 2 tenka.
|