IT biznis inkubator u Banjaluci: pričam ti priču

[mungos]

Pod sloganom “Tvoja ideja ovdje vrijedi” banjalučki EXIT centar – Centar za podršku u oblasti informacionih tehnologija u saradnji sa ETF Banjaluka, Administrativnom službom grada Banjaluka, gradskom razvojnom agencijom, Britanskom ambasadom u BiH i RTRS televizijom kao partnerskim organizacijama osniva IT biznis inkubator. Na prvi pogled zanimljiva i potencijalno vrlo značajna ideja, tako da sam zajedno sa nekoliko kolega otišao na jedno od predavanja predstavnika EXIT centra da bih saznao više informacija. Detaljnu analizu te naše posjete napisao je kolega Vladimir Kežić, tako da ću vas prvo uputiti na njegov odličan tekst, sa čijim zaključcima se stoprocentno slažem.

Ukrato, proces se sastoji od slanja poslovnih ideja, zatim selekciona komisija bira 5 najboljih ideja na osnovu kojih se uz pomoć osoblja EXIT centra piše biznis plan. Od tih pet, 3 najbolja biznis plana ulaze prvo u fazu predinkubacije gdje se obavljaju treninzi i registracija firme, te konačno tri novoosnovane firme ulaze u inkubator.

Iako ukupna vrijednost ovog jednogodišnjeg projekta iznosi blizu 180.000 evra (!), tri tima koja budu odabrana od strane žirija neće dobiti konkretnu novčanu pomoć za pokretanje proizvodnje i razvoj biznisa! U stvari na šta je EXIT centar rasporedio ovaj novac:

– edukacija članova tima (pisanje biznis i marketing plana, svakojake radionice i treninzi, usluge računovodstva, konsultacije o pravnim, ekonomskim i ostalim procedurama za osnivanje firme)
– prostorije, oprema i logistika
– istraživanje tržišta
– prezenacija proizvoda i usluga putem portala itbusiness.ba (usput budi rečeno, jel čuo neko od vas za ovaj portal?)
– novac za osnivanje preduzeća

Kolega Kežić i ja smo postavili koordinatoru projekta gospodinu Draganu Ostojiću konkretna pitanja koja se tiču konkretnog novca koji dobijaju članovi tima i načina na koji je budžet raspoređen, jer je bez financijskih sredstava, kao što je uopšte svima nama poznato, apsolutno nemoguće zamisliti započinjanje i razvoj novog biznisa. Pored podatka da će tri tima koja uđu u inkubator dobiti određene, pazi sad, novčane nagrade u do sada neimenovanom iznosu, ali se nezvanično govori o nekom sitnijem iznosu, rada hiljadu-dvije konvertibilnih maraka, dobili smo samo klasične dugo političke odgovore koji nemaju veze sa konkretnim pitanjem, uz standardne “žvake” koje prate ovakav način konverzacije (parafraziram: Vidi, ja sam bio u Portugalu i znam kako se pravi successful business…).

Zatim nismo dobili ni odgovor na pitanje o članovima komisije i tzv. ekspertima, odnosno o konkretnim imenima ljudi koje će da ocjenjuju ove radove, kao i o domaćim i stranim stručnjacima koji će da vode navedene treninge i daju stručnu pomoć. Kako će najveći dio budžeta u stvari ostati u EXIT centru, pošto upravo oni i njihovi partneri obavljaju edukaciju, istraživanje tržišta, prostorije sa logistikom su smještene u okviru prostorija njihove organizacije, itd. nameće se zaključak da je ovo novčana injkecija samom EXIT-u.

Ovo iznad ne mora biti stoprocentno tačno, ali činjenice koje se jasno vide i uopšte poznavanje IT poslovne prakse na ovim prostorima govore u prilog mom gore iznesenom stavu. Sačekaćemo kako će se projekat dalje odvijati, a vas bih poštovani čitaoci uz dužno izvinjenje zbog nestandardne dužine teksta zamolio da date svoj komentar.

----------------------------------------------
Originalni tekst sam objavio na adresi:
http://www.biznisblog.com/tekstovi/i...ricam-ti-pricu

Želio bih da čujem vaše komentare, nevezano na DPT ili na gornoj adresi.

[Dejan Bizinger]

Meni je neverovatno da se prihvata predlog samo na osnovu poslate poslovne ideje tj. da se biznis plan posle pise.

Slicne projekte u zemljama u tranziciji obicno razvijaju NVO najvise zbog samih sebe (naravno cast izuzecima) dok na Zapadu iza slicnog koncepta stoje ozbiljne firme i pojedinci.

Smatram da za ovakve projekte treba da se obezbedi odredjena edukacija, pre svega usavrsavanje clanova tima, ali oni bi trebali da poseduju vec dobro znanje.

Inace, zanimljivo je koliko se kaska u odnosu na Zapad i na ovom polju. Vreme za koje se kaska je manje-vise standardno - 10 godina.

Bill Gross je osnovao Idealab jos 96-7 sto predstavlja jednu od najpoznatijih kompanija ovog tipa. Velike kompanije su ulozile pare u taj projekat, razvili su se i neki zanimljivi sajtovi kao sto su GoTo.com (danasnji Overture), Commision Junction, Picasa. Isto tako treba napomenuti da je jako puno para potroseno u citav projekat. Ako se ne varam spominjala se cifra od 700 miliona dolara.

[bokacbl]

pa iskreno znajuci neke stvari o Exit centru, i kompaniji orange-solutions ne ocekujem nista novo i spektakularno..
sama ideja je veoma dobra ali mislim da nije implementirana na pravi nacin, odnosno kao sto se moze zakljuciti iz nacina raspodjele novcanih sredstava i aktivnosti u koje ce svrhe taj novac biti koristen, bojim se da ce ovo biti jos jedan u nizu projekata za sto brzu zaradu pojedinaca.
Takodje, dolazim i do jednog drugog zaklucka iz sledceg navoda:

– edukacija članova tima (pisanje biznis i marketing plana, svakojake radionice i treninzi, usluge računovodstva, konsultacije o pravnim, ekonomskim i ostalim procedurama za osnivanje firme)

Znaci dio novca ce biti iskoristen da se vrse gore navedene aktivnosti, a upravo su te aktivnosti glavne usluge kojima se bavi exit centar..
Sto znaci(neka me neko ispravi ako grijesim). Exit centar je napravio ovaj projekat (i npr. 10% ide na gore navedene aktivnosti) i taj novac ce osati na njihovom racunu jer oni rade edukaciju ???
Medjutim ostaje vrijeme da vidimo koje ce ideje proci i da li projekat zavredjuje paznju...

[djoca]

Pa iz prilozenog je ocigledno da je u pitanju fora da kinta ostane u tom centru..sto je prilicno ocekivano i uglavnom se desava u ovakvim situacijama i projektima.

Probao bih ipak da temu prebacim na polje ostvarivosti jedne ovakve ideje na ovim prostorima. Naime, u skorije vreme ce se desiti totalna euforija oko otvaranja slicnih inkubatora u skoro svakom gradu po ovoj nasoj jadnoj zemljici (ne mislim iskljucivo na IT posto su oni uglavnom rezervisani za univerzitetske centre). Razlog tome su evropski fondovi koji postaju dostupni ovdasnjim uglavnom agencijama za razvoj i NVO-ima. Fondovi su obicno veliki, projekti vrednosti od 150-200k i uglavnom treba da pospese razvoj MSP-a. Elem, kako je kapacitet ljudi u tim organizacijama prilicno slab i njihov 'ekspertizam' se uglavnom zasniva na cinjenici da su se uvalili u iste i umeju da izmuzu neki dinar iz tih fondova, a najvise vremena u pripremi projekta obicno ode na formiranje budzeta...onda je tesko ocekivati previse.

Recimo, u skorije vreme je formiran jedan IT inkubator u Zrenjaninu...makar mi se cini da sam to negde video, a mrzi me da prekopavam. Ocekuje se da Mercy Corps pokrene otvaranje par po rasinskom okrugu (ne IT, nego valjda proizvodnih)
Kako sam radim i u jednoj NVO koja razmislja vec duze na istu temu, rekoh ajde da vidim sta mislite o temi kad je vec otvorena, tj da vidim sta pametni ljudi misle na zadatu temu.

Evo ukratko nasih zakljucaka...
Postoji potreba, ali ne prevelika za ovim tipom pospesivanja razvoja MSP-a. Razlog zbog cega mislim da ne postoji preterana potreba je sto mislim da je poslednjih 15 godina rada u sivoj zoni na neki nacin bio jedan ogroman biznis inkubator (maksimalno su bili smanjeni troskovi poslovanja ako nista drugo) i vecina ljudi koja je imala ideju je istu makar pokusala da realizuje. Ako pogledamo sta jedan BI moze pruziti stanaru, onda pre svega vidim upravo podrsku u smanjivanju troskova poslovanja i rizika sa kojima se neka ideja u startu srece, kao i povecanje perioda u kom ta ideja moze da zivi, a da ne stvori profit, kako bi izdrzala do stvaranja profita. E sad, novih ideja uvek ima, ali opet ne previse.
Opet, moramo da razlikujemo dva osnovna tipa BI.. jedan koji neko drugi finansira i koji u osnovi treba biti neprofitan, i drugi koji finansira neko ko sa druge strane dobija udeo u firmama stanarima. Od ovog drugog odmah da dignemo ruke u Srbiji, ostaje varijanta 1...neki strendzeri daju kintu, kako bi se neka firmica razvila i narod malo zaposlio. 3-ca varijanta IT ili high tec inkubatora vezanih za univerzitet je neka podvarijanta varijante 1 i znajuci stanje na nasim univerzitetima, pre svega moralno, ne verujem u uspeh iste.

Elem, prvi problem sa kojim se srecete ukoliko zelite da realizujete ideju je manjak prostora. Retko ko hoce da vam da novac da sagradite inkubator iz nule (pogotovo u varijanti 1), gradovi tesko daju prostor for free iako ga imaju za izvoz u napustenim fabrikama, a prakticno to je jedini nacin da do prostora dodjete jer se ocekuje neko ucesce grada uvek u tim projektima. Kad bi kojim slucajem prebrinuli taj problem (recimo da bi do para nekako dosli), onda postoji problem menadzmenta...BI po definiciji ne bi trebao da ima veliki broj ljudi u menadzment timu, i da bi bio samoodrziv ti ljudi bi morali da budu ekstra kvalitetni. Nisam siguran da je to tako lako izvodljivo, pogotovo sto ce recimo grad u celoj prici najverovatnije traziti udomljenje za neke svoje ljude.
Postavlja se pitanje i finansiranja tih start-up-ova koje je pomenuto, a koje mislim da BI i ne bi trebao da radi. Cak stavise, mislim da te firme treba da dobiju pravnu, knjigovodstvenu pomoc, da imaju zajednicku sekretaricu koja bi im obavljala neke redovne poslove (ne mislim na to sto ste pomislili perverznjaci....:-)...mozda, eventualno neku pomoc u opremi, ali nikako materijalnu pomoc. Makar, nisam sretao takve slucajeve osim u varijanti privatnih inkubatora o kojima kazem ovde mozemo samo sanjati.

Jos jedan problem u Srbiji je mislim manjak nekih jakih i inovativnih ideja koje bi mogle da budu stanari inkubatora. Deluje mi da ce se to svesti na inkubiranje firmi koje bi radile posao koji su mnogi drugi pocinjali van inkubatora, sto nije bas idealno resenje jer pravis pometnju na trzistu.

Problem je i velicina inkubatora...ne bi trebao da bude manji od 20-ak stanara...makar ima malo uspesnih koji su manji (pri tom ne mogu da se setim nijednog, ali mozda ima). U ovom slucaju 3 firme je smesna cifra, stvarno ne vidim poentu i nije mi jasno kako su dobili projekat osim sto se u Bosni daje za sve i svasta kinta.

Eto...neka moja ideja za koju i dalje bunarim je otvaranje jednog takvog inkubatora u KG-u...ali nisam preveliki optimista, pre svega jer je vec prva stavka golem problem, a onda bi druga bila neresiv usled verovatne navale kurte i murte da udome svoju decicu....Najmanji problem je dobijanje projekta, to je najsmesnije.... A cifra koju su ovi dobili je ludilo velika za tako nesto.

[djoca]

http://www.tp-lj.si/

ovo je link ka najboljem od inkubatora koji zive na prostorima ex-yu. Tehnoloski park Ljubljana. Sad prave Brdo...bash ludilo...ali to je ipak Slovenija.

[STELLANOVA]

Recimo, u skorije vreme je formiran jedan IT inkubator u Zrenjaninu...makar mi se cini da sam to negde video, a mrzi me da prekopavam.

http://www.elitesecurity.org/poruka/827091

Nego, upravo su proceli projekti u vezi sa inkubatorom u Zrenjaninu.


ZRENJANINSKI BIZNIS-INKUBATOR USKORO POČINJE SA RADOM
POSAO ZA INFORMATIČARE

Na prostoru od oko 140 kvadratnih metara smešteni su kompjuterska i sala za sastanke, a Centar je opremljen sa osam kompjutera, videorekorderom i fotokopir mašinom

ZRENJANIN su krajem prošle nedelje posetili Ištvan Pastor, pokrajinski sekretar za privatizaciju, preduzetništvo mala i srednja preduzeća i Branislav Bugarski, direktor VIP fonda koji su se upoznali sa aktivnostima vezanim za otvaranje biznis inkubatora. U razgovoru sa Goranom Kneževićem, predsednikom opštine Zrenjanin, pokrajinski funkcioneri upoznali su se i sa koracima koje lokalna samouprava čini na oživljavanju privrede, privlačenju stranih investitora, i uopšte na razvoju ove sredine.

Fond za podršku stranih investicija u Vojvodini -(VIP Fond) i Opština Zrenjanin osnivači su poslovnog inkubatora, koji će biti usmeren na sektor razvoja softvera i informatičkih delatnosti. Biznis-inkubator je deo programa Strateškog razvoja opštine, a u grupi je razvojnih programa koje je usvojilo Izvršno veće AP Vojvodine. NJegovo osnivanje ima za cilj jačanje privrednog razvoja, posebno malih i srednjih preduzeća kao i smanjenje nezaposlenosti. Zrenjaninski biznis-inkubator je prvi takve vrste u Vojvodini i prema onome što su ovom prilikom izjavili pokrajinski i opštinski funkcioneri, trebalo bi uskoro da počne sa radom. Inkubator će biti smešten u zgradi Vodotornja na prostoru od oko 500 kvadratnih metara, a očekivanja su da će tu posao naći dvadesetak mladih informatičara.

takodje tekst sa zvanicnog sajta opstinske uprave:


Poslovni ili biznis-inkubator je poslovni prostor koji na najekonomičniji i najefikasniji način preduzetnicima i novoosnovanim malim i srednjim preduzećima (MSP) pruža ekspertizu, prostor i opremu potrebnu za uspešni poslovni poduhvat i na taj način predstvlja katalizator između procesa osnivanja i razvoja preduzeća. Preduzeća koja postanu stanovnici inkubatora, smanjuju svoja početna ulaganja i na taj način lakše i brže mogu da ostvaruju svoj profit.

Fond za podršku stranih investicija u Vojvodini - Vojvodina Investment Promotion Fund (»VIP Fond«) i Opština Zrenjanin pristupili su osnivanju biznis-inkubatora u Zrenjaninu. Prostor za poslovni inkubator obezbedila je opština Zrenjanin i on se nalazi u zgradi »Vodotornja« na Trgu slobode, u samom centru Zrenjanina.


Osnivanje poslovnog inkubatora deo je programa Strateškog razvoja opštine Zrenjanin, ali i Programa privrednog razvoja Autonomne pokrajine Vojvodine. Ovim Programom, kao jedan od 14 razvojnih projekata Pokrajine, predviđeno je osnivanje tri poslovna inkubatora, i to u Novom Sadu, Zrenjaninu i Subotici. VIP Fond je delegiran od strane Sekretarijata za privatizaciju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća AP Vojvodine da implementira projekat. Metodologija Evropske unije primenjena je kroz razvojnu strategiju pokrajine Vojvodine i tom strategijom definisano je da regionalni razvoj, između ostalog, zavisi i od razvoja malih i srednjih preduzeća kroz osnivanje poslovnih inkubatora.

[squall]

Vezano za IT INkitaKUBATOR (Tako ga ja zovem). Orginalni tekst.

Svakako da se od nevladine organizacije u BIH očekivao ovakav zaplet i još gori rasplet dogadjaja. Mislim kako sam uopšte na prvu i mogao pomisliti da će neko dobru ideju iskoristiti na pravi načn a ne samo kao paravan za kriminalne aktivnosti. EXIT tu definitivno prati trend i tradiciju naroda sa prostora RS i BiH.

Zamislite budžet od 179 460 EURA od kojeg se ne uloži skoro ništa.
Kad bodje pogledam ovi kriminalci i reketaši su bolji od njih oni uzimaju 20%-40% a ovi, ni manje ni viiše nego 80%.

C C C ono neko spominjao pridruživanje BiH u EU, neki razvoj ...nešto ..... jad i bijeda.